Zašto mislim da se ljudi ne vraćaju zbog luksuza

Ponekad, dok razgovaram sa gostima ili čitam njihove utiske, uhvatim sebe kako razmišljam o tome šta je zapravo ono zbog čega ljudi požele da se vrate na neko mesto.

Da li je to potpuno nov nameštaj?

Najskuplji hotel?

Ili nešto sasvim drugo?

Mislim da odgovor nije isti za svakoga, ali verujem da većina nas pamti osećaj mnogo više nego izgled sobe.

Koliko puta ste se vratili sa putovanja, a da se ne sećate kakve su bile zavese ili pločice u kupatilu? Verovatno mnogo puta.

Ali sigurna sam da se sećate jutarnje kafe na terasi, šetnje po svežem vazduhu, mirisa domaće hrane ili ljudi koji su vas dočekali kao da se poznajete godinama.

To su uspomene koje ostaju.

Čini mi se da danas, više nego ikada, svi pomalo tražimo upravo to.

Živimo brzo. Stalno negde žurimo. Telefon ne prestaje da zvoni, obaveze se gomilaju i često zaboravimo koliko nam malo treba da se zaista odmorimo.

Nekad je dovoljno da provedemo vikend na mestu gde je tiho.

Da otvorimo prozor i čujemo ptice umesto automobila.

Da sednemo u hlad drveća sa kafom u ruci i jednostavno... ne radimo ništa.

Za mene je to pravi luksuz.

Naravno, lepo je kada je sve novo i moderno. Tome svi težimo i verujem da svaki hotel vremenom treba da napreduje. Ali isto tako verujem da toplinu nijedna renovirana soba ne može da zameni.

Osmeh pri dolasku.

Ljubazna reč.

Domaći doručak.

Čist i uredan prostor.

Neko ko će vam preporučiti gde da prošetate ili šta vredi videti u okolini.

To su sitnice koje, na kraju, prave najveću razliku.

Možda baš zato volim mesta koja imaju svoju priču. Mesta koja nisu nastala juče i koja nisu pokušala da budu ista kao svi drugi.

Takva mesta imaju karakter.

I nekako vas pozovu da usporite.

Verujem da će se turizam i dalje menjati, ali jednu stvar neće promeniti.

Ljudi će uvek želeti da se osećaju dobrodošlo.

Želeće da ih neko dočeka iskreno, da pojedu nešto ukusno, da provedu nekoliko mirnih dana i da kući ponesu lepe uspomene.

A kada o svom putovanju budu pričali prijateljima, neće pričati o tome koliko je televizor bio veliki ili kakva je bila boja zida.

Pričaće kako su se tamo osećali.

I možda je upravo u tome cela tajna dobrog odmora.

Ne da sve bude savršeno.

Već da poželite da se jednog dana ponovo vratite.

mri